Pismo 1. - Srpskim strankama

  Vašoj stranci – udruženju prosto sam prinđen da se obratim, pošto kao Srbin od Crnogoraca, koji drže 80% rukovodećih položaja u svim dnevnim i nedeljnim novinama, kao i elektronskim medijima u Beogradu i Srbiji nailazim na dogovoreno crnogorsko ignorisanje.
Iz istog razloga ignorišu me NUNS, UNS i Medija centar u Beogradu.

  Svima sam se, naravno, obraćao preporučenim pismima, sa po l5-tak priloga, što čine fotokopije mojih zahteva Košark.savezu SCG, Trenerskoj organizaciji SCG u zadnjih, sada već l0 meseci!

  Svi mudro, onako crnogorski ćute. Više od polovine pisama – urgencija, da se objavi članak o izuzetnoj knjzi „Košarkaška inteligencija Jugoslovena“, upućenih Radisavu i Vukadinu Rodiću, „Đoku“ Kesiću, ostalim direktorima Kurira i Presa, Novosti, Sporta, Žurnala, Blica, Nacionala, Politike, sa mnogo faksova, nisam ni pomislio da fotokopiram i šaljem, kao propratni „dokazni materijal“ uz pisma imenovanim, znajući da ta crnogorska novinarska mafija sve to, zbog činjenice navedene u prvoj rečenici, baca besramno u koš, u svom decenijskom stilu.
  U prilozima se vidi da sam Košarkaškom savezu morao da pošaljem crkvene krštenice i školska svedočanstva u kojima piše da sam Srbin ! NUNS-u, UNS-u i Media centru sam poslao, i to svima 6.juna sa pošte u Vasinoj u Beogradu, po l5 tamo navedenih priloga, i poštanske potvrde o težini tih pošiljaka čuvam.

  Požalio sam se tim medijskim organizacijama da sam ravno 14 knjiga podelio, nešto i poklonio novinarima „da bi se detaljno sa njom upoznali“ i pisali o njoj, kako su obećavali, odnosno onima na TV da bi je prikazali u sportskim emisijama.

  Odgovorila mi je samo, posle 10 dana, polupismena sekretarica NUNS-a u četiri kucana reda: „ne možemo niti želimo da utičeno na izbor novinara o čemu će pisati“. Nije ni pročitala l5 priloga iz kojih se vidi da su novinari, inače tu dosta skupu i veliku knjigu primili, upoznali se s njom, neki obavili i intervjue samnom (kao tamo pomenuti dopisnici Sporta, Žurnala,dva novinara Novosti,novinari u Glasu javnosti, Kuriru i t.d.) ali posle je crngorsko rukovodstvo redakcija odbijalo da objavi takve članke. Zbog toga sam napisao te tri pritužbe, i to je jedini razlog i suština moje pritužbe NUNS-u, UNS-u (serkretarica UNS-a telefonom mi reče da je zbog pisma od preko 20 stanica predsednik Nino Brajević odneo isto na pročitavanje svojoj kući !) i Media centru, pa obzirom da svi oni preko dve nedelje već ćute, sve mi ukazuje na to da će se i oni, prostim crnogorskim ćutanjem, po sistemu „nisam tu!“ , verovatno iz razloga navedenog u stavu l. ovog pisma, smatrati „nenadležnim“.

  Imate li možda vi, svojim statutom ustanovljeno pravo i obavezu da u matičnoj Srbiji zaštitite prava Srba od svemoćnih, premoćnih u Srbiji i mafijaški organizovanih Crnogoraca, bar kad je u pitanju košarka, odnosno knjiga mojih poslednjih a dragocenih razgovora sa pok. prof. Aleksandrom Nikolićem, pok.Nebojšom Popovićem, pok. Pivom Ivkovićem, Mirkom Novoselom, Rankom Žeravicom.
  Da li kao, shodno svom imenu, organizacija Srba, želite i, sto je važnije, da li smete (od svojih poznanika ili članova crnogorskog porekla) da nađete usred Srbije, u Beogradu nekog novinara, odnosno neki od medija, koji će smeti ovo da iznese pred javnost? Takav bi mogao da i mene eventualno pozove radi prezentiranja pismenih dokaza o ugovorenoj obavezi UKT SCG da prodaje mojih 360 knjiga, koje su preuzeli i sakrili u Kući košarke pre 10 meseci i za to vreme, do današnjeg dana, o svemu, i pored 8 mojih urgencija, onako supermenski crnogorski ćute!!!

  Ja samo znam, i na to vas potsećam, obzirom na vaš naziv i statut, da za vaš odgovor na ovo moje pismo „nije nadležan“ nijedan građanin Srbije crnogorskog porekla, pa ću priznati samo onaj vaš odgovor koji sadrži odluku vaših rukovodilaca srpskog porekla. Jasno je, nadam se, da se sada obraćam samo srpskim udruženjima i tražim da ovo pismo i priloge pročitaju i analiziraju samo građani Srbije srpskog (nikako crnogorskog) porekla, iz razloga navedenih u prvoj rečenici ovog pisma, it.d. i da će se tako (posle 9 meseci crnogorskog maltretiranja usred moje Srbije - uz napomenu da ni predsednik Srbije, kome sam prethodno poklonio obe svoje knjige, za isto vreme na 5 preporučenih pisama nije odgovorio) naći neko muško, bar toliko koliko sam to ja sam.

  Ukoliko vam pošaljem, pismo imejlom, odgovorite na isti način, a ako pošaljem ovo pismo preporučenim pismom, molim da mi priloge na slučaj negativnog odgovora na isti način vratite.

  Ne budite kao oni - odgovorite u roku od 3-4 dana.

P.S. Zamislite: Draganu Vučićeviću iz Press-a,poznatom po tome da kao i ja podvlači da je Srbin i da je bezbroj puta napisao „korumpirani skotovi“, pisao sam preporukom R. 90141457 dana 12.12.06,sa Aerodroma, poslao mu 5 priloga, o toj knjizi “Košarkaška inteligencija Jugoslovena“, uputio ga i na moj gore navedeni sajt pa je sve saznao, ali – ne sme od svog čuvenog CG ĐOKE ni telefon da mi okrene, a kamo li da o ovome piše!.

23.06.2006. S poštovanjem, Zvonko Matutinović

Pismo 2. - Predsedniku Tadiću

Gospodinu Borisu Tadiću, na ruke
B e o g r a d
Andrićev venac 1

  Gospodine Predsedniče,

  Vašoj kancelariji sam 12.jula, u Vašem odsustvu, predao jedno takođe ovako kratko pismo, ali sa mnogo priloga, zbog toga što sam posle našeg susreta u Svilajncu utvrdio da Vam Žarko Varajić namerno nije ni 26.aprila, ni 9.jula uručio moju PONUDU Fondaciji KS SCG za štampanje moje nove knjige “Košarkaška inteligencija”, shvatio sam da niste ni videli tu moju ponudu, te sam Vam je 12.jula ponovo uručio, u nadi da će te dati nalog da se na sledećoj sednici Fondacije razgovara o njoj i da će te shvatiti da tamo navedeni naši veliki treneri ne bi po dva sata govorili u moj diktafon, da nisu imali poštovanja prema meni kao sagovorniku i mojoj rečenoj temi razgovora.
  Budući da ste bili u USA i napunili baterije saslušajte i ovo:
a) Nekadašnjem Predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću sve sve članke, koje u fotokopiji prilažem, prethodno sam u vidu pisma slao preporučeno, na istu gornju adresu. Pokojnom Zoranu Đindiću sam takodje uputio četiri pisma, dobronamerno kritikujući njegovo nedovoljno oslanjanje na našu dijasporu, a još više kritikujući u tim pismima Đinđiću, ponašanje oponenta mu Koštunice. Prvo pismo pok. Zoranu poslato pismom R.3244096 dana 27.10.2002 sa PTT Bgd 2, na l9 strana, nalazi se u Arhivi Vlade Srbije. Mogu se pohvaliti da ni od jednog rečenog predsednika nikada odgovor nisam dobio. Ali, pisma Slobi sam pretvorio u novinske članke!
  Doduše pok. Đinđić me je posle mog četvrtog pisma poslušao – i uveo, hitrim postavljenjem Žike Anđelkovića i Gorana Vesića, takozvane demokatske promene u KK Crvena zvezda, čiji demokratski lider Žika kazuje da me kobajagi ceni, ali ima lični stav, poput njegovih prethodnika. julovaca, koji su mu sada i ortaci u klubu, da rečenu ili bilo koju moju knjgu ne treba štampati. (Po informacijama nekih trenera i igrača Zvezde koji su mi dali intervjue za knjigu!)
b) Znam da su Vam naši u Americi ponajviše govorili o dugogodišnjem nepošovanju zakona i korupciji u Jugoslaviji i to ne samo korupciji novcem nego i takozvanim “društvenopolitičkim uticajem”, na što sam skretao pažnju baš ovim pismima u prilogu. Vi biste mogli, na krilima ove podrške koju ste dobili u Americi, pod uslovom da sada naglo ne oduzmete gas, da pred skorašnje izbore najesen bar polovinu radikalskih glasača, kao i polovinu naših u dijaspori, animirate da glasaju za stranke demokratske orijentacije, samo ako odlučno inicirate stvarnu borbu protiv korupcije i borbu za otkrivanje sveukupnog “režimskog” načina bogaćenja, kakvog je naročito bilo u vreme prethodnog komunističkog a potom socijalističkog režima, ali koje se dobrano nastavilo i posle antikomunističke revolucije od 5.oktobra 2000-te godine, što znaju svi naši Jugosloveni u dijaspori, a naročito naši privrednici koji su samostalno decenijama vodili svoje sopstvene firme po belom svetu, bez ikakve pomoći pomenutih političkih režima.
c) To možete “bezbolno” učiniti samo ako inicirate ponovno donošenje nekadašnjeg “socijalističkog” Zakona o ispitivanju porekla imovine, koj je važio do l985.godine. O tome mnogo znam, jer su nekadašnji “socijalisti” protivu mene 1982-1984 vodili postupak “otkud advokatu kuća” (ne pitajući 55 mojih komšija,koji su bili fabrički radnici i učitelji, 20 godina mlađi od mene, otkud njima pare da sazidaju isto takve kuće kao što je moja!). Znam da je veoma teško dokazati, čak i kada imate verodostojne dokaze o legalnoj zaradi, koliko vam je po odbitku normalnih životnih troškova, moglo ostati para za gradnju jedne stambene zgrade. To su ukapirale tadašnje komunjare, pa videvši da su se i oni sami enormno obogatili, te da će taj Zakon o ispitivanju porekla imovine morati da primene i na svoje ljude, na sebe same, ukinuli su ga negde l985.g.pa je tako i rešenje kojim je meni bila oduzeta kuća, u žalbenom postupku po sili zakona ukinuto.

  Budući da je ogromna većina naših poznastih multimilionera, čija prezimena počinju srbijanski sa “Mi”, “Ba”, “Ka” i slično, stekla milijarde zahvaljujući privilegijama ostvarenim po socijalističkim zakonima i aršinima i duštvenopolitičkim uticajima, siguran sam da će i Evropa i Amerika pozdraviti takvu inicijativu za ispitivanje porekla imovine onim licima koja su se nenormalno obogatila, za vreme trajanja onog nedemokratskog, “socijalističkog” režima.

  Tada će sami sebi ti bogatuni moći da kažu: “što jes, jes- socijalistički zakoni nam omogućiše divlje bogaćenje, po “socialističkom” zakonu nam to oduzeše”. Zbog svega napred rečenog sebe smatram kvalifikovanim ne samo da Vas savetujem, nego u ime naroda Srbije da TRAŽIM OD VAS, da korupcionašima, t.j. onim bogatašima koji podmićuju, zato što su kriminalci, incirate oduzimanje celokupne imovine, po hitnom upravnom postupku. Oduzimanjem imovine po takvom Zakonu o ispitivanju porekla imovine, koji se u periodu l982-l985. sprovodio po Zakonu o upravnom postupku, oni gubitkom imovine gube moć i gube sposobnost daljeg podmićivanja. A prestanak podmićivanja treba da je cilj ove demokatske vlasti. U svom priloženom pismu Slobodanu Miloševiću, od 3.oktobra 1990-te, napisao sam: “Budući da je evidentno da naše pravosuđe nije ni nezavisno, ni stručno, ni valjano u ovom trenutku..a da je to još manje bilo za proteklih 45 godina, otkako su došli Rusi i doneli komunizam u našu lepu Jugoslaviju, mišljenja sam da sve sudije, na svim nivoima, počev od opštinskih, okružnih,republičkih i saveznih, treba opozvati i razrešiti dužnosti, kao i sve javne tužioce i javne pravobranice, jer se sa tim ogromnim balastom intelektualno, stručno i moralno deformisanih “kadrova” ovaj narod ne može izboriti ni za kakvu istinsku slobodu i demokratiju, za preko potrebno slobodoumlje i slobodu govora, rada i zanimanja”. (“Pogođeno u metu”, iz knjige “Antkomunizam zabranjen”). U ovom trenutku, 14 godina kasnije, stanje u pravosuđu je takođe očajno, a ideja o razrešenju ogromnog broja svih napred pobrojanih ne bi bila neostvariva. Tek potom borba protivu korupcije i kriminala imala bi šansi. To ne znači da podržavam Vašu ideju o 1000 mladih lidera. Zar Ameriku vode mladi od 30 – 40 godina? Zar demokratskom pokretu nisu potrebni, zar nisu nužni, dugogodišnji nepokolebljvi “antisocijalisti”, koji pamte sve komunjarske marifetluke. it.d, it.d.

  Molim Vas, Predsedniče, sam da mi javite na tel. O64/3l42458 da li su Vam ova dva pisma stigla na ruke.

  Na ovo pismo, kao ni na ostala 4, nije odgovoreno

U Beogradu, 20.07.2004. S poštovanjem, Zvonko Matutinović

Pismo 3. - Frajerima

Radisavu Rodiću, i ostalim frajerima iz Vlajkovićeve 8

  Znamo da je Radisav gazda svih izdanja iz te zgrade. Ali, malo ko zna da je njegov plaćeni sa naročitim ovlašćenjima Siniša Drobnjak, kada je video moju knjigu „Košarkaška inteligencija Jugoslovena“, septembra 2005.počeo da mi podilazi, hvaleći gazdine kadrove Damira, pa Mokranjca i tome slične, te naveo da odsutnom gazdi Radisavu poklonim jedan primerak te svoje knjige.
  Kod takvog hvalisanja nije čudo što sam primerak knjige poklonio i Peđi Roganoviću,koji me je celi čas intervjuisao da bi kobajagi objavio članak o toj knjizi i - nikad ništa. Frajeri iz te kuće, koji imaju zajednički IMENITELJ inače, o kome sada neće biti reči, nisu za proteklu godinu dana o toj knjizi objavili ništa i pored više pismenih, a naivnih urgencija.

  U isto vreme, u susednoj Jugoslovenskoj autorskoj agenciji, prethodno sam zaštitio svoja autorska prava na navedene pojmove iz te knjige.

  Sada vidim, da je Kurirov novinar, neki A. Petrovski, u kratkom intervjuu sa Rankom Žeravicom, sam upotrebio navedene moje konstatacije i pojmove, napisavši da „eminentni košarkaški stručnjak smatra da su za pevaziđeni stil košarke krivi treneri, koji nisu u prvi plan stavili razvijanje KOŠARKAŠKE INTELIGENCIJE i visprenosti“.

  Prisetio sam se: kad sam bio kod plaćenog Siniše, naišao je sin gazde Radisava Aleksandar, koji je tražio i tog momenta kupio od mene jedan primerak rečene knjige, a kad sam mu rekao da ne mora da je kupi jer sam ja predao na poklon za njegovog oca jedan primerak Siniši, na pitanje Aleksanda gde je ta kniga Siniša je odgovorio: „u arhivi“.

  Sad kapiram: pošto je notorno da su, posebno sportski novinari polupismeni ljudi, gazde i frajeri iz te zgrade „Vlajkovićeva 18“, sačuvali su tu knjigu da bi njihovi novinari prepisivači iz iste mogli kasnije da crpu materijale za tekstove, kao i tuđe konstatacije i misli, i t.d.,it.d.

  Vidim iz tih novina da ministar pravde lansira postojanje pored građevinske mafije i urbanističku mafiju, a kako sam iz Kurira saznao da postoje i raznorazne druge mafije kao: drumska,duvanska,pravosudna,carinska,stečajna,kladioničarska, fudbalska i ko zna koliko još (ne čitam redovno listove iz pomenute zgrade), priznajem da ne znam ko vas je i kako podmazao da ne zapazite postojanje košarkaške i – novinarske mafije. Iako znam da obe imaju, kako rekoh, zajednički imenitelj.

  Ja sam se na rečene vaše sportske novinare požalio 6.jula o.g. i NUNS-u i UNS-u ali tamošnji plaćeni rukovodioci, kao i frajeri iz vaše pomenute zgrade, na takva moja pisanija
u vašem JUL-oskom stilu mafijaški - ćute.

  Od takvih frajera i ne očekujem odgovor. Iz moje knjige ste saznali da imam „averziju“ prema takvima.

  Samo Vas opominjem da će te odgovarati za plagijate. Jer, iz moje knjge ste videli da je taj moj pojam od mene prvi put čuo maja 2000-te u Hotelu Moskva naš najpoznatiji košarkaški trener u Americi Igor Kokoškov, koji je oduševljeno rekao da za njega, on koji je izučio sve američke košarkaške škole, prvi put čuje.

  Dakle, zabranjujem vašim polupismenjacima da ubuduće koriste kao pojam moj naslov „Košarkaška inteligencija“.

29.08.2006. Zvonimir Matutinović, Penezićeva 9, 35210 Svilajnac