Ovim se obraćam naslovu, preko vaše e-mail adrese, u nadi da će te konačno objaviti, posle toliko pisama koje sam vam poslao, moje mišljenje o takozvanom velikom istaživanju Press-a „o propasti srpske košarke u poslednje četiri godine“.
  To istraživanje otpočelo je juče, 8.septembra 2006 intervjuom sa Borislavom Stankovićem, počasnim doživotnim predsednikom FIBA i danas sa Mokom Slavnićem, legendarnim košarkašem i decenijama ignorisanim trenerom.
  Ako se po jutru dan poznaje, takve intervjue su njih dvojica davali svuda redom, u novinama i na televizijama i od svega toga biće ono „tresla se gora, rodio se miš“, jer se to istraživanje (namerno?) onako „uštrojeno“ vodi.
  Primetio sam odmah da je takva koncepcija istraživanja pogrešna i neinventivna i, što je najvažnje, nimalo originalna.
  Kad je već o originalnosti reč ne smem zaboraviti da sam pre godinu dana glavnom uredniku toga lista (koji je taj posao u to vreme obavljao u „Kuriru“) nekoliko puta uzalud pisao o potrebi da se nešto napiše o mojoj knjizi „Košarkaška inteligencija Jugoslovena“, i da sam 27. maja ove godine direktoru Press-a napisao: „U ovom lepom našem Beogradu nema novine koja je čista od preovlađujućeg crnogorskog načina razmišljanja i preovlađujuće crnogorske volje“.
  A uz to moram da naglasim da sam 14 primeraka te knjige poklonio, odnosno dao na uslugu, da bi nešto o toj knjizi napisali ili na televiziji rekli, i to Šarencu iz RTS, Simiću iz Studia B, Stojanoviću iz B-92, Sariću iz Žurnala, dopisnicima Ugrniću iz Sporta, Vučiniću iz Novosti, i t.d. i to „samo“ radi toga da bi objavili vest da mi je naša, jugoslovenska košarkaška mafija iz Kuće košarke stala na rep i pre više od godinu dana „zaplenila“ 360 komada te knjige i onemogućila prodor te knjige do čitalaca.
  Dakle, sve te beogradske redakcije čiji je zajednički imenitelj: brojno nadmoćniji rukovodioci crnogorskog porekla nad onima koji su srpskog porekla, sve te redakcije, baš zbog toga što sam odmah stavljao do znanja da mi se ta prekomerna nadmoćnost ne dopada, što sam u tim napisima govorio da su u Upravnom odboru Koš.saveza SCG svi, stopostotno Crnogorci, a da ih je u novinarstvu svega 80% - sve te beogradske redakcije su zbog takvih mojih reči sebe solidarno ugradile u totalni bojkot svih mojih pisama i navedene knjige.
  Nije vredelo što sam redakcijama, čijim novinarima sam poklonio rečenu knjigu (koja je uzgred od naših košarkaških velikana nazvana najintelektualnijom knjigom naše košarkaške literature, jer su moji sagovornici, koje ja smatram koautorima te knjige, budući da su svi intervjui veoma opširni jer su dati na 10, l5, 20 pa i na 32 stranice u knjizi), nije vredelo što su ta moja pisma bila izrazito slobodoumna i „analizatorska“, baš o razlozima propasti naše, tada jugoslovenske košarke – sve te redakcije su solidarno ćutale kao zalivene. Zašto? Pa i vrapci znaju da su za to zaslužni solidarni novinski urednici crnogorskog porekla i da taj crnogorski front u našoj Srbiji niko živi još mnogo godina neće raskrinkati.
  Ali, vaške novinarske nisu mogle da se „suzdrže“ pa su u svojim člancima tu i tamo počeli da kradu i izrabljuju iz tih mojih pisama redakcijama, moj autorski termin, koji je prvi od mene čuo naš najpoznatiji i uvaženi trener u Americi Igor Kokoškov, još 18.maja 2000-te u beogradskoj kafani „Moskva“, rekavši mi: „sviđa mi se taj pojam košarkaška inteligencija“, za koji on ni u Sjedinjenim američkim državama nije bio čuo.
  Tek, Press-ov urednik je, kao svoj značajni bratski doprinos navedenim mafijašima iz Kuće košarke, smislio anketu o propasti samo srpske košarke. Jer, po njegovom i njihovom mafijaškom mišljenju, pošto se ovih dana zvanično razdvaja crnogorska od srpske košarke, u zadnje četiri godine (!) propadala je i propala samo srpska košarka, a njihova, dična, crnogorska nije.
  Zato je taj novinski naslov bezobrazno manjkav!

  Nego, pređimo na suštinu stvari povodom tog istraživanja.
Prvo, pozdravljam ipak odluku Press-a da se o tome piše, i to u slobodnim razgovorima sa desetak najvećih živih košarkaških stručnjaka, koji će nam svakako podariti sijaset kompetentnih mišljenja.
  Drugo, obzirom da je Đoko Kesić tako bezočno ignorisao saznanja o mojoj pomenutoj knjizi, koju je naš nacenjeniji sportski novinar pok. Nebojša Popović nazvao „vrlo značajnom za jugoslovenski sport“, Đoko, koji godinama govori čisto „podgorički“, odbijajući da ikada nauči srpski jezik, i njegova kompanija su to „učinjeli“ srpskim čitaocima, t.j. ignorisali su tu knjigu, baš zbog toga što ja pominjem u svojim napisima taj ustvari crnogorski rukovodilački novinarski šovinizam prema srpskom narodu i srpskoj čitalačkoj publici, na srpskom jeziku !
Treće, nedopušteno je da urednik Crnogorac u nazivu te i takve ankete o propasti naše košarke, svojom kalkulacijom da se ovih dana zvanično odvaja košarka njegovih zemljaka Crnogoraca od srpske košarke, kao „zaboravi“ da se radi o propasti naše, ali tada jugoslovenske košarke, ne samo na Svetskom prvenstvu u Japanu 2006., nego i na EP u Švedskoj 2003.,Olimpijadi u Aini 2004. i na EP u Beogradu 2005. kada je stopostotno crnogorsko rukovodstvo u Upravnom odboru KS SCG pospešilo „smrt juoslovenske košarke“.
  Kada govorimo o suštini stvari povodom pomenute ankete, setimo se reči pok. Nebojše Popovića, navedenih u pomenutoj mojoj knjizi: „Danas ni o košarci novinari ne smeju da pišu slobodno. Ne sme se kritikovati Košarkaški savez Jugoslavije, niti jugoslovenski selektor, niti predsednik KSJ, jer ćeš dobiti etiketu i izgubiti posao“.
  Suština stvari zahteva nešto drugo: da razgovori budu polemički, da novinar, odnosno njegova redakcija već imaju neka svoja istraživanja, svoja saznanja i konstatacije, koje će izneti pred anketiranog košarkaškog poslenika, pa ih suprotstaviti svom sagovorniku, tražeći njegovo izjašnjavanje o svim problemima srpskog košarkaškog sporta pa i o decenijskom uticaju na zbivanja u tom sportu. svih relevantnih faktora, državnih organa i nadležnih ministarstava, sportskih asocijacija, donatora i finansijera, klupskih i republičkih košarkaških organizacija, specijalizovane košarkaške i nekošarkaške sporske štampe, njene logističke podrške, uz zahtev da se valjano oceni baš uticaj takve štampe na način rukovođenja košarkaškim sportom, na način odabiranja igrača za reprezentacije, na naćin izbora trenera i t.d.
  Uz to, istraživanje bi trebalo da nam otkrije i to : po kojim i kakvim kriterijumima je redakcija birala svoje sagovornike, koji bi govorili ili samo o propasti srpske košarke ili o svemu onome što novinarev sagovornik smatra da treba reći javnosti o našoj košarci u ovom trenutku.
  Pogotovu bi anketa morala da odgovori na pitanje: kako to da redakcije svih tih silnih pomenutih novina „ne interesuje“ vest da se u Kući košarke već godinu dana nalazi „zaplenjeno“ 360 komada knjiga „Košarkaška inteligencija Jugoslovena“, u kojoj su na 300 stranica od strane košarkaškog stručnjaka intervjuisani naši najuspešniji, stručno najobrazovaniji i najinteligentniji jugoslovenski treneri, i kako se i zašto može desiti u spskom novinarstvu, i čijom krivicom to da novinari o takvoj poklonjenoj im knjizi, ne smeju objaviti ni jednu reč u svojim novinama!
  Pogotovu istraživanje ne bi smelo da prećuti da je Press-u stigla kopija pisma autora te knjige Kući košarke od 1.9.2006., kojim pisac te knjige, i ovih redova, vrlo argumentovano kritikuje sve bivše članove UO KS SCG, UO UKT SCG, KSS, Direktora KS SCG, i t.d.
  Isto istraživanje ne bi smelo da prenebregne brojna saznanja da je čitave poslednje decenije svemoćni JUL, uz asistenciju crnogorskih rukovodilačkih ( ne stručnih, košarkaških je takve nisu imali) kadrova, koji su majstori konspiracije, i uz logističku podršku crnogrskog lobija u sportskom novinarstvu, koji drži gotovo sva upravljačka mesta u novinarstvu Srbije, godinama upropašćivali beogradsku i srpsku košarku nametanjem svojih
„stručnih“ i rukovodilačkih kadrova.
  Isto tako, istraživanje bi trebalo da odgovori na pitanja omiljena inače u tom listu, koji često piše o raznim mafijama: stečajnoj,gradjevinskoj, urbanističkoj, drumskoj, duvanskoj i t.d., da odgovori na pitanje: kako to da kod nas, obzirom da gotovo u svim oblastima delanja ima negativnih delovanja i zbog toga neuspeha, nailazimo i na bujanje odgovarajuće mafije, pa bi trebalo pitati sagovornike Press-a, u ovom istraživanju, da obzirom da gotovo svi govore o klanovima i mešetarenju, da li imamo i košarkašku mafiju i koji su i kakvi pravci i dometi njenog delovanja.
  Istraživanje na tu temu Press nikako ne bi smeo izbegavati, pogotovu što se zna da nekoliko desetina hiljada Partizanovih fudbalskih navijača ratuje nekoliko godina protivu, kako oni kažu, Partizanove rukovodilačke mafije: Zečević, Bjeković, Ćurković, a taj Žarko Zečević je poznat i kao vrlo značajan član užeg rukovodstva KS SCG, koji je odigravao značajne uloge, kao moćni pregovarač, kao nekakva udarna igla „Saveza“ kod odredjivanja budućih selektora seniorske košarkaške reprezentacije Jugoslavije, koga desetine hiljada tih navijača nazivaju glavnim kumom mafije i godinama skandiraju: „ Zeko odlazi!“, a naši, na primer, crnogorski novinarski kadrovi u poslednjem broju Telegrafa ga glorifkuju u tekstu na 7 strana, uz ogromnu fotografiju lepo ofarbanog Zeke na naslovnoj strani, sa glavnim naslovom tog novinskog broja „Neće me vandali oterati iz Partizana“.Dakle, taj list glorifikuje tog čoveka kao mafijaša, a da godinama nije posvetio ne sedam nego ni jednu celu stranicu te novine nijednom od tih 30.000 ogorčenih Partizanovih navijača.!
  Nije li uputno u tom „istraživanju“ razgovarati sa sagovornicima Press-a o takvim košarkaškim moćnicima kao što je „ugledni“, i košarkaški visoki zvaničnik KS SCG, Žarko Zečević ? Uostalom, očekujem da o svemu gore navedenom pitate svoje sagovornike: Ranka Žeravicu, Svetislava Pešića, Dr.Đorđa Andrijaševića, Boru Cenića, Moku Slavnića, Dragana Kapičića, Marina Sedlačeka, Mr. Milutina-Lutu Pavlovića, i druge, igrače Sašu Stefanovića i Igora Rakočevića, koji su samnom itekako slobodno i (pre)opširno o svemu razgovarali, za navedenu moju knjigu, pa sam sigran da ni vama neće uskratiti nijedan odgovor.
  A ja se nadam da će te mi zbog ovog napora, da vam napišem ovoliko pismo (koje će ionako ući u neku buduću moju knjigu), ta novina bar može reći „hvala“, ako već ne ume da odgovori na pismo..
  I još nešto za kraj : budući da je, po mom „skromnom“ zapažanju, rasprostanjen strah u
beogradskim redakcijama od direktnih razgovora samnom (mnogo im je lakše da na standardni način otkače Boru, Moku, i t.d.), izvolte, pokažite vi tu hrabrost.
  Ne zaboravite: a) mafija ima bolji nos od vas, pa i od mene, i na vreme je uočila opasnost od navedene moje knjige, kao najintelektualnije u našoj košarkaškoj literaturi (najintelektualnije – jer su koautori iste najpoznatiji, najpošteniji i najinteligentniji jugoslovenski treneri) i zbog toga ju je zaplenila, b) pomenuti najinteligentniji koautori, nisu izabrali nijednog od mnogobrojnih, ni od onih „vrhunskih“ novinara, sa kojima su se tako dobro poznavali, nego mene za razgovor o tako ozbiljnoj temi kao što je košarkaška inteligencija, c) šef „sekuritatee“ u jednoj vašoj kući ispod Skupštine pre godinu dana reče Aci Rodiću da je poklonjeni primerak te knjige stavio „u arhivu“, a ja se stalno pitao „zašto“, a sada, pametno, dao sportskim novinarčićima koji počeše da rabe taj pojam „košarkaška inteligencija“, kad god im treba ozbiljan ton za sopstveni tekst.
  Razmislite o tome da li ste sposobni da rabite svoju košarkašku inteligenciju u razgovoru samnom, a ja se neću kriti kao vi iza telefonske sekretarice.

U Beogradu, 9.09.2006. Zvonko Matutinović

• Home •
• Sadržaj knjige •
• Beleška o piscu •
• Veštine objektivnosti •
• Koš. inteligencija •
• Lakoća kon. istine •
• Milutin Luta Pavlović •
• Nebojša Popović •
• Aleksandar Nikolić •
• Ranko Žeravica •
• Mirko Novosel •
• Svetislav Pešić •
• Slobodan Ivković •
• Zoran Moka Slavnić •
• Bora Cenić •
• Igor Rakočević •
• Đorđe Andrijašević •
• Aca Trica Petrović •
• Dragan Kapičić •
• Saša Stefanović •
• Marin Sedlaček •
• Igor Kokoškov •
• Zlatna košarka •
• 500 pisama •
• Katalogizacija •
• Komentar, Novi put •
• Komentari o knjizi •
• Knjiga utisaka 1 •
• Knjiga utisaka 2 •
• Kongres košarkaša •

• Pismo KS SCG •
• Urgencija UO KS SCG •
• Prepiska UO KS SCG •
• Pismo 4.maj 2006. •
• Pismo 24.maj 2006. •
• Pismo 30.maj 2006. •
• Pismo Bojiću 2006. •
• Komentar o Đeliću •
• Pismo Đeliću 2006. •
• Pismo PRESS-u •
• Napredak •
• Pismo dijaspori •
• Pisma predsednicima •
• Mediokritetima •
• Pismo M. Petroviću •
• Pismo Grupi 7 •
• Pismo bivšem . . . •
• Press-ova jalovina •
• Stojanoviću i Bojiću •
• Pismo Koštunici •
• Pismo Simeunoviću •
• Pismo od Srđevića •
• Bojiću i Stojanoviću •
• Pisma krajem 2006. •
• Zaostala pisma •
• Tekstovi o Coli •
• Skupštini KSS •
• Nepoznatoj gospodi •
• 6 pisama, leto 2007. •
• Pismo Kaponji •
• Uhapsili knjige •
• Članci iz arhive •
• Pre Kapičića u KSS •
• Sajtovo pismo •
• Svađa u KSS •
• Pisma iz Press-a •

Zvonko Matutinović