|
. . . Kako
mi reče trener Marin Sedlaček, koji je inače trenirao i
Kokoškova u njegovom kadetskom i juniorskom dobu, "taj
dečko, Igor Kokoškov je tipičan primer koji se probijao u
svetu košarke isključivo svojim znanjem, bez ičije ikakve
pomoći i bez ikakvog proteziranja". Sedlaček dalje reče da
je prirodno da je američka stručna javnost zapazila njegov
rad na Univerzitetu "Misuri" i da je rezultat toga bilo i to
da su ga angažovali takođe za pomoćnika head couch-a pre dve
godine u jednom od najuspešnijih NBA klubova, Detroitu, sa
kojim je i naš Igor osvojio zlatni prsten, kao prvi
vanamerički trener kome je to pošlo za rukom. . .
RAZGOVOR SA
IGOROM KOKOŠKOVIM
košarkaškim trenerom Univerziteta „Misuri“ u SAD
. . . Prethodno, onako iznebuha da Te pitam: da li bi mogao
da odgovoriš ono što bi za čitaoce možda bilo
najinteresantnije: kako to da si Ti angažovan i zbog kojih
to Tvojih kvaliteta, po Tvojoj oceni, ili ako su Ti to
Amerikanci rekli, da radiš na tom Univerzitetu „Misuri“?
Za mene je to bila svakako velika čast. Oni su mi rekli da
sam ja prvi vanamerički i evropski trener koji radi kao
trener na tom nivou američke studentske košarke, koja je
tamo kultna i to je za mene bila velika čast, jer sam
shvatio da tamo reprezentujem sebe i, naravno, našu
jugoslovensku školu košarke, koja je visoko cenjena tamo.
. .
. . . I na Vaše pitanje da li sam ja tamo zato što imam neko
ekstra znanje, ne mogu sada odgovoriti.
To će se bolje shvatiti ako kažem da je kod ameerikanaca
jednostavno drugačije tržište i sistem vrednosti, gse su
podobnost, odnosno selektiranje ljudi u timskom radu veoma
bitni. Dakle, i podobnost je tkođe vrlo bitna, pre svega
tvoj kvalitet i znanje. Nema tamo prijatelljskih odnosa,
koji bi bili odlučujući, jer svi mi, ceo tim, radimo posao
koji mora da donosi rezultate , tako da tu nekih ličnih
stvari i presudnih uticaja nema, kada je posao u pitanju.
Bez opbzira što ja imam dobre relacije i sa ovim sadašnjim
šefom i sa mnogim drugim ljudima na Univerzitetu,. ja sam
tamo samo zbog toga što vredim, jer da ne vredim ne bi me
doveli tamo i ne bi me zadržali. . .
. . .
Kaži mi Igore, kada se ragovara o ovakvim stvarima koje
dotiču pojam „košarkaška inteligencija“ ovde se mnogo govori
među trenerima, a iz raznih izvora su saznavali ili samo
načuli neki naši treneri, da mnogi univerzitetski treneri u
USA, da ne kažem Vuden, Smit, ili ne znam ko sve, rade tako
da je stil igre njihovih ekipa lako prepoznatljiv, da
navodno oni imaju, svaki od tih trenera, svoju određenu
prepoznatljivu košarkašku filozofiju?
Sviđa mi se taj pojam „košarkaška inteligencija“ pa bih
prethodno nešto o tome.
Ako je inteligencija po definiciji „sposobnost snalaženja u
novonastaloj situaciji“, mi Jugosloveni, nema sumnje, imali
smo najinteligentnije igrače.
Imali smo igrače koji su svojom obučenošću i svojim šmekom
mogli u različitim situacijama da se prilagode. Iz toga
razloga smo i moglin da igramo mnogo lepršavije, slobodnije.
I to je nešto što je krasilo našu školu košarke. Imali smo
igrače koji su tehnički bili obučeni, ali takođe i
vrloslobodni i inteligentni, jer su mogli u različitim
situacijama, u novonastalim situacijama izuzetno da se
prilagođavaju. To datira još iz generacije Moke Slavnića,
Dragana Kićanovića, i starijih generacija čije igre ja
nisam, naravno, gledao. . .
. . .
Međutim, ne možemo da kažemo, ja Vam mogu reći, da postoji
američka škola košarke. Jer, koliko je tamo trenera, toliko
ima filozofija. Svaki trener nosi neku specifičnost u
radu,it.d. Ima mnogo i loših trenera u Americi, da se
razumemo. Ali opet, s druge strane, da se razumemo ima
izvrsnih, izvanrednih, da ne kažem najboljih ima i u
univerzitetskoj košarci i u NBA. I ipak su najbolji tamo.
Ali, eto, kažem, naš igrač ne trpi dresuru.
A dresura kao nešto što je igra bez razmišljanja. Igra bez
razmišljanja je igra koja samo repeticijom dovodi do toga da
igrač stekne jedan automatizam i prepoznavanje situacije na
terenu, na koju će on uslovno da reaguje i da je reši na
uhodani način. Znači da je to jedna dresura. Dresura znači
repeticija i da repeticijom, uslovnim refleksom reaguje na
tu situaciju i nađe načina da je reši.
Naši igrači su, međutim, mnogo, mnogo slobodniji.Ali opet,
kažem, ta „slobodna“ igra nosi jednu odgovornost. Slobodna
igra snosi odgovornost i to je nešto kao kad svirate
džez.....
Kod nas se govori o „organizovanoj improvizaciji“...Jeste,
džez recimo u muzičkom svetu sviraju ipak vrhunski muzičar,
koji su savladali i osnove i sve veštine muziciranja i onda
dolazi do improvizacije, do džeza. Teško da može da svira
džez onaj ko nema izvanredne osnove muzičke.To isto treba da
važi i za košarku?
Mi pričamo o tome, trenerski, šta znači „slobodna
igra“.Imamo dve frakcije, dva neka mišljenja, dva krajnosti
A ja mislim, da kao i u
Životu, ništa nije samo belo i samo crno, sve je nešto
između. Totalna organizacija, totalna organizacija kretnji,
ideja, uma, samim tim i inteligencije igrača gotovo je
nemoguća ili je to vrlo loše, jer time dobijaš igrača
robota, igrača koji ne razmišlja, koji ne razume, koji ne
shvata suštinu. Ili je po sredi druga krajnost, totalna
improvizacija, gde se ne postavljaju pravila, gde se ne
postavljaju zadaci, gde se igra neodgovorno i t.d. To su te
krajnosti. . .
Detaljnije u knjizi. . . |
• Home •
• Sadržaj knjige •
• Beleška o piscu •
• Veštine objektivnosti •
• Koš. inteligencija •
• Lakoća kon. istine •
• Milutin Luta Pavlović •
• Nebojša Popović •
• Aleksandar Nikolić •
• Ranko Žeravica •
• Mirko Novosel •
• Svetislav Pešić •
• Slobodan Ivković •
• Zoran Moka Slavnić •
• Bora Cenić •
• Igor Rakočević •
• Đorđe Andrijašević •
• Aca Trica Petrović •
• Dragan Kapičić •
• Saša Stefanović •
• Marin Sedlaček •
• Igor Kokoškov •
• Zlatna košarka •
• 500 pisama •
• Katalogizacija •
• Komentar, Novi put •
• Komentari o knjizi •
• Knjiga utisaka 1 •
• Knjiga utisaka 2 •
• Kongres košarkaša •
Igor Kokoškov
• Pismo KS SCG •
• Urgencija UO KS SCG •
• Prepiska UO KS SCG •
• Pismo 4.maj 2006. •
• Pismo 24.maj 2006. •
• Pismo 30.maj 2006. •
• Pismo Bojiću 2006. •
• Komentar o Đeliću •
• Pismo Đeliću 2006. •
• Pismo PRESS-u •
• Napredak •
• Pismo dijaspori •
• Pisma predsednicima •
• Mediokritetima •
• Pismo M. Petroviću •
• Pismo Grupi 7 •
• Pismo bivšem . . . •
• Press-ova jalovina •
• Stojanoviću i Bojiću •
• Pismo Koštunici •
• Pismo Simeunoviću •
• Pismo od Srđevića •
• Bojiću i Stojanoviću •
• Pisma krajem 2006. •
• Zaostala pisma •
• Tekstovi o Coli •
• Skupštini KSS •
• Nepoznatoj gospodi •
• 6 pisama, leto 2007. •
• Pismo Kaponji •
• Uhapsili knjige •
• Članci iz arhive •
• Pre Kapičića u KSS •
• Sajtovo pismo •
• Svađa u KSS •
• Pisma iz Press-a • |
